Otvoren 54. međunarodni beogradski sajam knjiga

Sajam knjiga otvorio je književnik Dragan Velikić.

Dragan Velikić - Govor povodom otvaranja 54. Sajma knjiga
u Beogradu 26.10.2009.

"Knjižare se po Srbiji danas ili zatvaraju, ili opstaju kao prodavnice mešovite robe. Uprkos tome, Beogradski sajam knjiga je knjižara koja ne samo da opstaje, već iz godine u godinu raste, postajući sve važnije odredište koliko za pisce i čitaoce, toliko i za izdavače iz čitavog regiona. I mimo statistike, koja nas snabdeva impresivnim brojkama, očigledno je da u Srbiji postoji jedna nedelja u godini kada knjiga jeste događaj bez premca. Reke posetilaca potvrđuju to, čak i kada se dolazi jer pravila "finog" građanskog ponašanja nalažu da se krajem oktobra obavezno prošeta sajamskim halama, među knjigama. Uostalom, i pogled na knjigu je susret sa knjigom. A svaki susret predstavlja otvorena vrata, mogućnost da se upozna neki drugačiji svet, da se obogati sopstveni.

Ima li u takvoj atmosferi mesta tvrdnji da je knjiga roba?

Ima, jer ako i pokušamo da nabrojimo sva zanimanja bez kojih knjige kao proizvoda ne bi bilo, u knjižarama i na sajmovima, u bibliotekama i domovima, kioscima i na rafovima u samoposluzi, teško da bismo uspeli da sačinimo potpunu listu, a da neko zanimanje ne izostavimo. Tu su urednici, izdavači i štampari, programeri, knjižari i lektori, vozači, magacioneri, trgovci i računovođe, akviziteri, dizajneri i fotografi, i ko zna koliko je još pratećih zanimanja. I svi oni od knjige trebalo bi da žive. Zbog te prirodne ljudske potrebe da se živi, među tolikim rukama zaposlenim prenošenjem knjige od pisca do čitaoca, desilo se neminovno: knjiga je postala roba. U ovim našim uslovima,  jedini koji i dalje ne žive od knjige, već sa knjigom, jesu pisci i prevodioci. I čitaoci.

Ne smemo da zaboravimo, knjiga je najvažnije mesto susreta sa savremenicima različitih mišljenja, ideja i poslova; sa drugim kulturama; sa onima koji su živeli juče, pre deset, pre stotinu ili pre hiljadu godina; sa svime što je postojalo i sa svime što može da postoji u svim vremenima i svim prostorima. Kroz tu komunikaciju stiče se bogatstvo koje nijedna svetska kriza ne može oduzeti. Zahvaljujući tom iskustvu čitalac gradi vlastiti univerzum, oslobađa se zatočeništva prvog lica množine, prozire manipulaciju, ne pristaje da bude broj, nosi sopstveno ime i prezime. Ne ono stečeno rođenjem, već ono koje označava individuu koja misli sopstvenom glavom. Taj put je dug, i ne može se savladati bez sumnje. A samo čitalac koji kroz dugu kilometražu pročitanih knjiga formira ukus može biti merilo određene kulture. Jednako kao i pisci koji za takve čitaoce pišu; koji su i sami takvi čitaoci. Bez kojih književnosti ne bi bilo, one književnosti koja se ne vrednuje jedinicama merenja robe i profita. I jednih i drugih je više nego što se to na prvi pogled čini. Neuhvatljivi su statistikama, jer su eksteritorijalni.

Zbog njih, knjiga će ostati nešto mnogo veće i vrednije od obične robe.

Proglašavam 54. beogradski sajam knjiga otvorenim."

U ime Grčke, zemlje počasnog gosta ovogodišnjeg sajma knjiga, obratio se akademik Tanasis Valtinos.

"Pozdrav.

Ovo veče je lepo i radujem se što sam ovde, među prijateljima i to uglavnom ljubiteljima književne umetnosti. Posebno mi je drago što je na ovogodišnjem međunarodnom beogradskom sajmu knjiga zemlja počasni gost upravo Grčka. Iskreno se zahvaljujem na toj počasti.

Iz istorijskih razloga, mi Grci smo oduvek negovali dobre veze , prijateljske veze sa Srbima, čak i u teškim vremenima. Možda je najvažniji od svih razloga za to pravoslavlje. Jedan faktor vere, jedan duhovni razlog. Veze koje se temelje na takvim razlozima su uvek veoma jake. Jednako značajan je razlog svakako i umetnost, posebno književnost. Knjiga, odnosno književnost, nije samo jedan način uzajamnog upoznavanja i razumevanja naroda putem njihovih jezika, ona zadire mnogo dublje, odgovara na mnoga pitanja ili barem suočava čoveka sa njegovom sudbinskom dimenzijom, bez ograničenja i kao celinu što je imanentno i veri.

U prazničnom duhu u narednih nekoliko dana desiće se poznanstva, uspostaviće se kontakti, potpisaće se ugovori, ne bračni, oni književni, što naravno ne umanjuje zavodnički karakter koji ima svaki praznik, jer umetnost, a posebno književnost je uvek iskaz ljubavi.

Ovim rečima, koje želim da niko od nas ne zaboravi, svečano otvaramo ovogodišnji sajam knjiga sa uvek prisutnim željama za što više prevedenih dela."

54. međunarodni beogradski sajam knjiga

Termin: u novom terminu od 26. oktobra do 1. novembra 2009. godine.

Novi izlagački koncept: ove godine, 54. međunarodni beogradski sajam knjiga organizuje se po novom konceptu, koji podrazumeva pregledniju sajamsku prezentaciju i veći izložbeni prostor. Savremena svetska i domaća izdavačka produkcija, predstavljanje pisaca, promocije i drugi prateći programi izdavača koncipirani su po izložbenim celinama.

U hali 1 Beogradskog sajma, pored zemlje počasnog gosta, nalaziće se domaći i strani izdavači - isključivo sa sopstvenim izdanjima.
Domaći i strani izdavači i knjižare nalaziće se u parteru hale 4 (bivša hala 14), dok će na galeriji ove hale biti antikvarne i korišćene knjige.
Državne institucije i ustanove svoju izdavačku produkciju i projekte predstaviće u hali 1a (bivša hala 5).
Nacionalne prezentacije i strani izdavači, izdavači koji za osnovnu delatnost imaju obrazovanje, izdavači školske i stručne literature nalaziće se u hali 2a.

Na površini od 31 055 bruto kvadratnih metara, predstaviće se preko 800 izdavača iz zemlje i inostranstva.

Tema: More knjiga
Svaka napisana knjiga je kap vode u moru, ostrvce u arhipelagu. Samo na beogradskom sajmu knjiga svaki od 150 000 čitalaca pronađe knjigu sa kojom zaplovi prema horizontu. U eri finansijske oseke, prepustimo se plimi knjiga...
Ove godine na Sajmu knjiga ljubiteljima pisane reči biće ponuđeni brojni sureti sa piscima i stvaraocima, razgovori o kulturnim bliskostima i razlikama dve zemlje (Grčke i Srbije) i dva podneblja (Balkan i Mediteran), kao i susreti sa stvaraocima dva prepletena medija (književnosti i stripa).

Zemlja počasni gost: Grčka. Pored štanda počasnog gosta koji će biti organizovan u osam tematskih celina kako bi pružio što bolji uvid u savremenu izdavačku delatnost Grčke, zemlja počasni gost će u svom amfiteatru u okviru kulturnog programa predstaviti 12 savremenih  grčkih pisaca, kao i izdavačku delatnost šest izdavačkih kuća, među kojima i Nacionalnog muzeja savremene umetnosti Grčke i Svetogorskog ognjišta. Bogat svakodnevni program zemlje počasnog gosta uključuje i predavanja, projekcije, radionice za decu, performanse: "Od bogova ka ljudima" i "... a na nogama mi cipele od papira", 3D projekcije Fondacije Helenskog Sveta kao i aktivnosti Helenskog fonda za kulturu u Beogradu.

Izdavači iz inostranstva: pored Grčke kao zemlje počasnog gosta, na ovogodišnjem Sajmu knjiga učestvuju izdavači iz Švedske, Japana, Kanade, Kine, Rusije, Francuske, Nemačke, Italije, Austrije, Španije, Portugalije, Švajcarske, Izraela, Brazila, Irana, Angole, Bugarske, Makedonije, Hrvatske, BIH, Republike Srpske, Crne Gore.

EUNIC: zajednički nastup na 54. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga imaju kulturni centri iz zemalja Evropske unije u Beogradu: Helenski fond za kulturu, Austrijski kulturni forum, Francuski kulturni centar, Gete institut, Institut Servantes i Italijanski institut za kulturu. U okviru nastupa EUNIC-a održaće se nekoliko predavanja, predstavljanja knjiga i autora, projekcije filmova, koncert i kviz za posetioce sajma knjiga.
Forum Sajma knjiga: i ove godine biće organizovano pet tematskih konferencija o pitanjima profesionalnog izdavaštva u Srbiji, razvojnih strategija u nastajanju i predstavljanju knjige, kao i aktuelnih kulturnih fenomena. Uz učešće pisaca, urednika, izdavača, univerzitetskih profesora, novinara, vruće teme i moguće polemike, svakog sajamskog dana u podne!

Ćaskaonice: popodnevni divani stvaralaca i čitalaca
Od 16 sati SLIKE IZ SUSEDSTVA – pisci iz regiona, kritičari i teoretičari, razgovaraju sa čitaocima o intimnom doživljaju susreta kultura, o svojoj poziciji "bivanja između" jezika, kultura i mentaliteta. Renomirani pisac, dobitnik Košutove nagrade Laslo Vegel, ukrajinska slavistkinja Ala Tatarenko i najčitaniji savremeni hrvatski pisac Miljenko Jergović biće gosti Gojka Božovića u opuštenoj atmosferi sale "Borislav Pekić".
Od 18 sati SLIKE SRBIJE – srpski pisci traže odgovor na pitanje da li je domaći pisac "domaći stranac" koji neprestano iskušava vrednosti sa kojima je odrastao. Vida Ognjenović, Vladislav Bajac, Igor Marojević i drugi razgovaraju sa Aleksandrom Glovacki u sali "Borislav Pekić".

Između dva sajma: magija nevidljivog, šta nam je promaklo između dva oktobra? Kapitalni projekti, jubileji, susreti. Jedinstvena multimedijalna šetnja kroz roman Mirjane Đurđević "Kaja, Beograd i dobri Amerikanac" u subotu u 15 sati!

Strip radionice: apsolutna novost na Sajmu knjiga jeste i otvaranje strip radionice u kojoj ćemo pratiti kako strip jedri kroz lepu književnost, film i druge medije, teoriju i masovnu kulturu, uz učešće pisaca, crtača, izdavača. Sa gostima renomiranim strip autorom Džejmijem Delanoom iz Britanije, te domaćim snagama Aleksom Gajićem, Dejanom Ognjanovićem, Borislavom Stanojevićem i Banetom Kercom uz navigaciju Draška Roganovića, svakog dana u posebno dizajniranoj strip sali od 13 sati paneli, predavanja, promocije i specijalni pokloni za posetioce!

Poezija i okružje: Predstavljamo goste sajma, uvaženog slavistu Manfreda Jenihena, italijansku pesnikinju Gabrijelu Muzeti i poljsku pesnikinju Evu Lipsku.

Peti godišnji susret bibliotekara: Čitalac u novom tehnološkom okruženju

Izložbe:

Najveći festival savremene srpske književnosti: najavljeno je učešće većine vodećih savremenih srpskih pisaca u okviru programa na štandovima svojih izdavača.

Školski dan: 29. oktobar 2009. Sajamski dan posvećen organizovanim posetama učenika, nastavnika, studenata i profesora. Izdavači pripremaju poseban sadržajan program namenjen đacima, studentima i profesorima.

Nagrade međunarodnog beogradskog sajma knjiga: pored tradicionalnih nagrada za izdavaštvo biće dodeljena i nagrada "Dositej Obradović" koja se svake godine dodeljuje stranom izdavaču sa kontinuiranim doprinosom u objavljivanju i promociji srpske književnosti.

• Sajam_fullres.mpg (64.5 MB, 352 x 288 MPEG)
• Sajam_halfres.mpg (37.2 MB, 240 x 176 MPEG)